Ўзбекистонда посбонларга янги вазифа юкланди

466
0

 russian-news-552089_o

Ўзбекистонда посбонларга янги вазифа юкланди

Ўзбекистон ҳукумати душанба куни Миллий хавфсизлик хизмати чегара қўшинларига кўмаклашувчи “Чегара посбонлари” отрядлари тўғрисидаги низомни тасдиқлади.

Янги низомга кўра, “Чегара посбонлари”нинг асосий вазифаси давлат чегарасини ноқонуний кесиб ўтиш ҳодисалари ва бунга тайёргарлик; божхона назоратини айланиб ўтган ҳолда мамлакатга заҳарли, радиоактив моддалар, портлаш мосламалар, қурол-аслаҳа, наркотик ва психотроп моддалар, диний экстремизм, сепаратизм ва фундаментализмни тарғиб қилувчи материалларни олиб ўтишга тайёргарлик ва олиб ўтиш; миллий, ирқий ва диний адоват қўзғовчи материалларни тайёрлаш, сақлаш ва тарқатиш; товар ёки қимматбаҳо буюмларни давлат чегараси ва божхона назорати айланиб ўтган ҳолда олиб ўтиш; амалдаги давлат тизимини ғайриконституциявий йўл билан ўзгартириш, ҳокимиятни эгаллаб олиш ёки қонуний равишда сайланган ёки тайинланган ҳокимият вакилларини ҳокимиятдан четлатиш ёхуд Ўзбекистон Республикаси ҳудудий яхлитлигини бузишга очиқ чақириқлар; Ўзбекистон Республикаси фуқароси, чет эллик фуқаро ёки фуқаролиги бўлмаган шахс томонидан Ўзбекистон Республикаси чегара зонасида бўлиш тартибининг бузилиши, афюн, наша ва шу каби бошқа гиёҳванд моддаларни экиш ва етиштириш, содир этган жинояти учун қидирувга берилган ва эҳтимолки, чегараолди ҳудудида яшириниб юрган шахсларнинг яширинган жойлари ҳақида ва бошқа хатти-ҳаракатлар хусусида  чегара қўшинлари ҳарбийларини хабардор қилишдан иборатдир.

Туркистон:

Каримов, дунё системаси томонидан қаттиқ реклама олиб борилаётган “исломий террор хавфи” ваҳимаси асосида бораётган ҳаракатлардан, ўз юрти чегараларини янада мустаҳкамлаб олишда фойдаланиб қолмоқчи.

Куфр олами, бутун матбуот машинасини исломий жангариларни ўта ваҳимали қилиб кўрсатиш сари чорлади. АҚШ бошчилигидаги коалиция мусулмонларни ўққа тута бошлаши билан табиий мусулмонлар ўзаро адоватларини унутиб, бирлаша бошлашди. ЎИҲ бошлиғи томонидан ИД ни куфрга қарши харакатланишини қўллаб қувватлаши хақида берган расмий баёноти ва Ўзбекистонга яқин қўшни бўлган Толибон ҳаракатининг ҳозирча Покистон томонининг ҳам ИД ни бир неча қўпол, ношаръий хатоларини қайталамасликка чақириб, ташкилот билан куфрга қарши ҳаракатларида бир эканликлари хақида тарқалаётган матбуот хабарлари ВВС ва Озодлик радио матбуотларидан тарқатилди. Покистон, Ўзбекистон… сингари давлатлар хам худди ЕИ ва АҚШ сингари куфр давлатларидан ўрнак олиб, бу вазиятлардан ўз манфаатларини мустаҳкамлаб олиш ҳақида фикирлай бошлашди.

Лекин бу хоин етакчиларимиз яхши билишадики, агар уларнинг ҳаракатлари куфр системасининг манфаатларига зид келмас экан ёки мутаносиб юргизилаётган экан, улар учун ҳеч қандай зиён кўринмайди. (Бунга улар, Асаднинг режими куфр томонидан мажбур ушлаб турилганидан амин бўлиб туришибди). Шундан келиб чиқиб Каримов ўзи учун икки хавфни билади. Биринчиси: Ғарбнинг ғазабидан эҳтиёт бўлиш. Иккинчиси: Ғарб учун Асад сингари ўзига алтернатив мухолиф қувват пайдо бўлишига асло йўл бермаслик. Демак Каримов ваҳималарнинг ортиб боришидан манфаатдор. У ҳатто ўзи хам бу ваҳималарни ортишига хисса қўшади. Бунинг билан у чегараларни янада мустаҳкамлаб олиш билан бирга, халқни ўз режимига бўлган мухтожлигини ҳис қилдирмоқчи ҳам бўлади. “Нима бўлганида ҳам тинчлик бўлсин” фикрий етакчилиги асосида.

 

1 COMMENT

  1. Uzbekiston toguti karimov musulmonlarni boshqarishda islomni rokach qildi va rejasini  amalga oshirishda hoyin ulamolardan foydalandi ulamolar esa halqni uhlatdi ular bilardiki bu ishlari togri emasligini ozlarini ovutgan holda ” katta zararni kichikroq zarar bilan ketkazish mumkin ” degan usuliy qoidalar asosida hoyinlik qilishdi lekigin mayli tepadagi qoida boyicha gapirsak ham ularni qilgan ishi katta zararni kichigi bilan daf qilish emas aksincha kichkina zararni hayhotdek zarar bilan ketkazish boldi

  2. Mana masalan odam oldirishlik gunoh allohu akbar deb qon tokishlik bu islomda yoq narsa degan vazlar bilan ummat ongida nojoya tushunchalar paydo boldi biron bir kimsa bilan gap talashib ketsangiz hatto jihodni inkor qiladigan va hatto rosululloh s.a.v ham jihod qilmagan kabi gaplarni eshitib qolamiz bu degani nima degani bilasizmi qatiy nass ulamolar vazlari natijasida inkor qilindi degani

  3. Va yana mobodo mustabid zolim hokimni zulmini istibdodini gapirsangiz g’iybat harom deydigan nima siz u kishini botinini bilib otiribsizmi deydiganlar talaygina vaholanki alloh taolo quran ul karimda mustabidni gapirishlik g’ iybatmasligini aksincha islomda ruhsat qilinganini habarini berib shunday deydi ( لا يحب الله الجهر بالسوء من القول إلا من ظلم وكان الله سميعا عليما ( 148 ) 
    “Alloh hargiz yomon sozni va yomonlikni jahr qilishni suymaydi magaram zolimni zulmini va ozini orqasidan gapirishlikni suyadi va alloh eshitguvchi va bilguvchi zotdir ” deb marhamat qilganlar lekigin ular shunday deyishiga qaramasdan zulmga qarshi turganlarni hilmahil bohtonlar bilan  g’iybatni dodasini qilishaveradi ey ummat uyg’on bu olimlar ohiratilardiyu dunyoyilardi hor qiladi

LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here